NIKO NE MOŽE BITI SMATRAN KRIVIM ZA KRIVIČNO DELO DOK TO NE BUDE UTVRĐENO PRAVOSNAŽNOM ODLUKOM NADLEŽNOG SUDA.
Krivični postupak
Vođenje svakog krivičnog postupka podrazumeva prisustvo većeg broja lica, kao što su sudija, tužilac, okrivljeni, svedoci, sudski veštaci i sl. Sva ova lica nazivaju se krivično procesnim subjektima i u krivičnom postupku imaju određena prava i obaveze.
Stranke u krivičnom postupku su tužilac i okrivljeni.
Tužilac je stranka koja preduzima krivično gonjenje izvršioca krivičnog dela pred sudom. U domaćem procesnom pravu, pored državnog ili javnog tužioca, optužbu mogu zastupati i oštećeni kao tužilac i privatni tužilac.
Državni tužilac (javni tužilac) preduzima krivično gonjenje izvršilaca onih krivičnih dela za čije kažnjavanje je zbog njihove društvene opasnosti, zainteresovano čitavo društvo i gde se gonjenje preduzima bez obzira na stav lica koje je ovim delima oštećeno. Reč je o tzv. krivičnim delima za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Oštećeni kao tužilac je lice čije je lično ili imovinsko pravo povređeno izvršenjem krivičnog dela, koje preduzima ili nastavlja krivično gonjenje lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, u slučaju da državni tužilac koji je prvenstveno nadležan, odbaci krivičnu prijavu ili odustane od daljeg krivičnog gonjenja.
Privatni tužilac je lice koje pokreće krivični postupak zbog povrede privatnih interesa. Reč je o lakšim krivičnim delima, koja su izričito u zakonu predviđena kao krivična dela za koja se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, za koja nije predviđeno gonjenje od strane javnog tužioca.
U Krivičnom postupku se koriste različiti termini:
Okrivljeni je lice protiv koga se vodi krivični postupak,
sumnjičeni - lice kome je u policiji saopšteno da je osumnjičeno za neko krivično delo,
Okrivljeni - lice protiv koga je otvorena istraga do podignute optužnice,
Optuženi - lice od momenta podizanja optužnice do izricanja prvostepene presude kojom je oglašen krivim,
osuđeni - lice koje je osuđeno presudom suda,
Branilac je advokat koji tokom krivičnog postupka pruža pravnu pomoć okrivljenom. Branilac može biti samo advokat, a izuzetno, kod lakših krivičnih dela i advokatski pripravnik. Okrivljeni sam odlučuje da li će tokom postupka imati branioca ili ne.
Svedok
Svedoci su lica koja imaju određena saznanja o krivičnom delu i učiniocu i o drugim važnim okolnostima.
Svako lice koje se poziva kao svedok dužno je da se odazove pozivui dužno je da svedoči osim u slučajevima posebno predviđenim zakonom.
Lica koja su oslobođena dužnosti svedočenja (član 98 ZKP-a) o tome će biti posebno obaveštena od strane samog suda.
Od svedoka će se zahtevati da pre svedočenja položi zakletvu:
"Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan govoriti samo istinu i da ništa od onog što mi je poznato neću prećutati".
Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe u sud, a svoj izostanak ne opravda može biti prinudno doveden, a može se i novčano kazniti u iznosu od 10.000,00 dinara.
Ukoliko postoji saznanje da je jedno lice učinilo krivično delo, taj slučaj se prijavljuje policiji koja nakon određenih preduzetih radnji javnom tužiocu podnosi krivičnu prijavu. Međutim, krivičnu prijavu mogu podnositi i građani, državni organi i javne ustanove, kada na bilo koji način saznaju, za izvršenje krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Krivičnu prijavu razmatra državni tužilac, a ne sud. Nakon razmatranja krivične prijave državni tužilac je može odbaciti, zatražiti potrebna obaveštenja od policije ili pokrenuti krivični postupak u sudu podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage, neposredne optužnice ili optužnog predloga. Krivična prijava se može tretirati i kao privatna krivična tužba ako je podneta za krivična dela koja se ne gone po službenoj dužnosti.
Svaki krivični postupak prolazi kroz određene faze. Osnovne među njima su faza pretkrivičnog postupka, istrage, optuženja, glavnog pretresa i postupka po žalbi i vanrednim pravnim lekovima.
Nadležnost
Podnošenje krivične prijave
Krivična prijava za učinjeno krivično delo se podnosi nadležnom državnom tužiocu (Višem javnom tužilaštvu u Valjevu za teritoriju Višeg suda u Valjevu) za sva krivična dela osim za dela koja se gone po privatnoj tužbi.
Prijava se može podneti pismeno ili usmeno.
Pokretanje postupka
Po prijemu krivične prijave državni tužilac ukoliko je ne odbaci podnosi Zahtev za sprovođenje istrage kada se radi o krivičnim delima za koje je predviđen redovan postupak ili podnosi Zahtev za preduzimanje istražnih radnji kada su u pitanju krivična dela za koja je predviđen skraćeni postupak.
Nakon okončanog istražnog postupka istražni sudija dostavlja spise tužilaštvu koje odlučuje o tome da li će protiv okrivljenog podići optužnicu(redovan postupak) ili optužni predlog(skraćeni postupak) ili odustati od krivičnog gonjenja ukoliko smatra da za to postoje zakonom predviđeni uslovi.
Privatna tužba
Privatna tužba se podnosi direktno sudu za krivična dela za koje je zakonom predviđeno da se mogu goniti po privatnoj tužbi.
Privatna tužba se može podneti u roku od tri meseca od kada je privatni tužilac saznao za izvršenje krivičnog dela i učinioca.
Glavni pretres
Glavni pretres zakazuje predsednik veća kome je predmet dodeljen u rad i to odmah po prijemu optužnog predloga i privatne tužbe ili u roku od dva meseca od prijema optužnice u sud odnosno kad optužnica stupi na pravnu snagu.
Glavni pretres je javan a javnost se može isključiti samo iz razloga predviđenih članom 292. ZKP-a.
Pre početka glavnog pretresa predsednik veća utvrđuje da li su došla sva pozvana lica i da li su svi uredno pozvani.
Glavni pretres počinje čitanjem optužnog akta ili privatne tužbe a zatim se pristupa saslušanju okrivljenog, svedoka i veštaka i izvođenju ostalih dokaza.
Po završenom dokaznom postupku predsednik veća daje reč strankama, oštećenom i braniocu. Prvo govori tužilac, zatim oštećeni, branilac, pa okrivljeni.
Ako veće po završenim izlaganjima stranaka ne odluči da izvede još neke dokaze predsednik veća će objaviti da je glavni pretres završen.
Nakon završetka glavnog pretresa veće se povlači na većanje i glasanje radi donošenja presude.
Presuda i žalba
Presudom se optužba odbija ili se okrivljeni oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.
Pošto je sud izrekao presudu predsednik veća će je odmah objaviti.
Svi prisutni saslušaće čitanje izreke presude stojeći.
Protiv presude donete u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana (8 dana u skraćenom postupku) od dana dostavljanja prepisa presude.
Žalbu mogu izjaviti:
* državni tužilac i to na štetu ili u korist optuženog* optuženi i njegov branilac* u korist okrivljenog žalbu mogu izjaviti: njegov bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim optuženi živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici.
Oštećeni može pobijati presudu samo zbog odluke suda o troškovima krivičnog postupka.
Razlozi za žalbu:
* bitne povrede odredaba krivičnog postupka* povreda krivičnog zakona* pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje* odluka o krivičnoj sankciji
Žalba se podnosi prvostepenom sudu u dovoljnom broju primeraka za sud i suprotnu stranu.
O žalbi odlučuje drugostepeni sud. O žalbama na presude Višeg suda u Užicu odlučuje Apelacioni sud u Kragujevcu.
Krivične sankcije
Krivične sankcije su društvene mere koje se preko nadležnih organa primenjuju prema učiniocima povodom izvršenog krivičnog dela, a cilj im je suzbijanje društveno opasnih delatnosti kojima se povređuju ili ugrožavaju društvene vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom.
Postoje četiri vrste krivičnih sankcija:
I kazne – zatvor, maloletnički zatvor i novčana kazna;
II mere upozorenja – uslovna osuda i sudska opomena;
III mere bezbednosti – obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi, obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, obavezno lečenje alkoholičara i narkomana, zabrana vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, zabrana upravljanja motornim vozilom, oduzimanje predmeta i proterivanje stranaca iz zemlje;
IV vaspitne mere: disciplinske (ukor, upućivanje u disciplinski centar za maloletnike), mere pojačanog nadzora (od strane roditelja ili staraoca, u drugoj porodici ili od strane organa starateljstva), zavodske mere (upućivanje u vaspitnu ustanovu, u vaspitno – popravni dom ili u specijalnu ustanovu).
Pravni lekovi
Pravni lekovi se dele na: redovne pravne lekove i vanredne pravne lekove.
